O meni
Kratko
Moje ime je Petar Miletić Iz jagodine sam I volim da otkrivam nove stvari. Trenutno sam učenik srednje škole EGŠ “Nikola Tesla” za smer tehničar mehatronike. Vodim mali biznis o popravci elektronike zato što volim da upotrebljavam svoje znanje da pomažem drugima.
Informacione Tehnologije
Kao malog su me očaravali računari najpre igrice koje su me naučile dosta stvari i čak uvele u svet programiranja i rukovanja tehnologijom. Ja sam oduvek voleo da istažujem nove stvari, obožavao sam taj osećaj sreće i uzbuđenja kada dođem u dodir sa nečim nepoznatim, sa čim se nikada ranije nisam susreo. Tehnologija mi je omogućila da taj osećaj nikad ne nestane zato što je uvek postojalo nešto novo. Moji roditelji su primetili moju strast za računarima, pa su me sa 10 godina upisali na kurs programiranja, te sam tamo naučio dosta o tome kako računari funkcionišu I kako da to iskoristim u svoje za svoje, i potrebe drugih ljudi. Tamo sam završio četiri kursa i naučio kako da pravim igrice, websitove, android aplikacije, photo editovanje i video produkciju. Na kraju zadnjeg kursa imali smo bonus čas gde smo učili o miktrokontrolerima specifično “arduin-u” koji mi se toliko svideo da sam skupio novac i naručio jedan za sebe.
Elektronika
Dok sam bio na kursu za programiranje moj računar se pokvario, i to su mi bila prva vrata za svet elektronike. Tada sam shvatio da bez računara ja neću imati ni jednu zanimaciju pa sam uzeo šrafciger i otvorio računar. Tada nisam imao pojma u šta gledam i to mi je opet probudilo osećaj istraživanja nečeg novog. Jednu po jednu komponentu sam vadio iz računara dok nisam došao do matične ploče na kojoj sam primetio oštećenje i ostatak jedne komponente. Naravno odlična priča bi bila da sam uzeo i zamenio tu komponentu, ali postojao je problem što ja nikada nisam koristio lemilice, niti sam znao koja je to komponenta bila. Naravno u svom tom uzbuđenju sam zaboravio na računar i samo se fokusirao na to da dodjem do tog nivoa gde ja mogu da znam koja je to komponenta i kako da je zamenim. Danas zbog tog znanja koje sam stekao iz te situacije ja drugima mogu da pomognem u istoj. Proveo sam malo više od godinu dana bez računara i vreme kada sam ga dobio je takodje bilo vreme kada sam učio o arduinu gde sam povezao svoje znanje iz programiranja i elektronike i počeo nešto novo.
Projekti
BTps
Skoro svaki put kada odem na neki rođendan gde koriste pasivne zvučnike sa pojačalom oni su povezani na neki telefon kablom zato što naravno pojačalo nema bluetooth funkciju. Iz tog razloga sam napravio BTps koji može da se poveže na bilo koje pojačalo i da mu doda bluetooth funkciju. Projekat se bazira oko bluetooth modula M18 koji omogućava da se primljeni bt signal izbace na pojačalo.
Stanica za lemljenje SS0
Ova ideja mi je pala na pamet kada sam tražio dobre lemilice, jer mi je stara eksplodirala u ruci. Primetio sam da nije toliko teško napraviti jednu i još ispada jeftinije, sve što je trebalo znati je da svaka stanica za lemljenje koristi PWM ili ti modulaciju širine impulsa što je jednostavno skraćivanje dužine impulsa da bi se smanjila izlazna snaga. Za ovu lemilicu sam imao ideju da bude prenosna tako da sam je dizajnirao da bude mala i da napon dobija preko C13 konektora, koji se može naći u svakom domaćinstvu.
Mehanička ruka
Mehanička ruka je jedan od mojih najtežih projekata zato što sam trebao ne samo da je napravim od drveta, već zato što sam morao I da napravim model, aplikaciju za kontrolisanje i da sve to završim za nedelju dana. Ovaj projekat mogu da podelim na 3 dela Mehaniku, elektroniku i IT. Mehanički deo je bio dosta dobar jedini problem je bio to što nisam imao 3D štampač da napravim plastične delove nego sam morao da sečem drvo ručnom testerom. Električni deo nije bio toliko težak samo sam povezao svaki SG90 motor sa esp32 i povezao ih na napon. Takođe sam morao da odvojim svaki signal da ne bi došlo do smetnji. IT sektor je bio najteži zato što ne samo da sam trebao da programiram mikrokontroler nego i aplikaciju za upravljanje, a takođe i da smislim kako će komunicirati međusobno, zato što je postojalo 6 motora koji mogu da se okreću po 180 stepeni a mikrokontroler je mogao da pošalje samo 255 bit-a.